Ми Шпанци не знамо да продајемо. Не, не желимо да инвестирамо

Није лако закључити да сам Шпанац. И иако се Маде ин Спаин Гоурмет не осећа препознатим у тој групи, то је тренд који ми као држава следимо... и чини се да ће још дуго трајати.

Састанак са компанијом ЕВОО, са одличним производом и веома атрактивном амбалажом. „Израел, ваш пројекат је веома интересантан, али ми смо много уложили у производ и сада то не можемо да урадимо у маркетингу. Кад будемо имали продају, видећемо." Невероватно, то је као да направиш ауто и оставиш га у гаражи да расте боровине. Други пример. Веома премиум кондиторска компанија која није произвођач већ ексклузивни продавац. „Инвестирајте у комуникацију са Маде ин Спаин Гоурмет Колико ће ми продати, чак и ако је отприлике? И за колико времена?" Кажем им, ми нисмо гатари... за сада, а мој одговор је увек исти, 0 продаја, јер без комуникације нема продаје. Други пример. Произвођачи једног од најважнијих шпанских производа, „да продали смо у Европи, али зато што долазе да купују од нас. Али развој сопствене међународне продаје у Европи је нешто о чему нисмо размишљали. Имају спектакуларан производ и све препуштају ономе што тржиште диктира, не желећи даље да утичу на то.

И могли бисмо да направимо књигу од оних које смо добили да радимо са нама. У пројекту/стварности Маде ин Спаин Гоурмет. Јер? Лак и удобан одговор је да „ми не знамо како да се продамо као други (посебно Италијани), они знају… а ми не? Па, ја сам потпуно против те мантре. Историја је на нашој страни. Верујем да смо глобализацију започели из Шпаније пре 501 годину, али са визијом Португалца, каква је била Фернандо де Магалланес. Да не спомињемо шта је почело пре 531 годину открићем Америке. Стварање трговачких путева који су од тада Шпанију поставили на врх пиједестала као водеће светске силе. Па, изгледа да је то био сан, а ово што данас доживљавамо је више ноћна мора.

Наравно да знамо да продајемо, као најбољи. Али да, само када желимо, наравно. Имам теорију, коју, иначе, има доста људи који су је купили од мене. А ефекат који производи удобност живота у земљи која има све, а од које се веома тешко отарасити, постоје вештине које се губе услед недостатка навике. А за проактивност је од суштинског значаја да будете постојани, немирни, неконформистички и да имате ту навику прилагођавања новим временима.

Па, Шпанија је један од гиганата у туризму, у топ 3 у последњих 10 година, са оним што то подразумева. Милиони људи који посећују нашу вољену и јединствену земљу, остављајући милионе евра на свом боравку. Уживајући, наравно, у нашој дивној и никад потцењеној гастрономији. Пуњење ресторана, винарија и упознавање преко фдобра искуства, радионице, сховцоокингс наши гастрономски производи. Са овом панорамом већ можемо да схватимо да је став о продаји више него компликован, јер „купе те” готово без комерцијалног напора. И то није слаба тачка, не, напротив, бод нам иде у прилог. Оно што се дешава је да смо толико попили од тог успеха да смо пијани и не дозвољава нам да видимо даље од краткорочности. Еуфорија која произилази из тога што је све попуњено, а да се не улаже готово ништа да би простори пуцали по шавовима, а ресторани купују производе, чини да шпански гурмански брендови гледају готово искључиво на ово тржиште.

Већ знамо да има оних који нису, који су одолели тој плими и постали интернационални. Али њих је врло мало. Дакле, више од продаје својих производа, они су их пласирали.

Уморни смо од слушања „Италијани продају много боље од нас, а ми не знамо како да продамо“. Тачно је да се продају много боље од нас, али то није склоност, већ став. На основу вонвицтион да су њихови производи најбољи на свету, и тако то преносе. Поред сталност То је неопходно, јер не можемо да верујемо да је један утицај довољан да убеди нове купце. Морамо стално инсистирати на поруци која саопштава нашу доброту и нашу посебност. Тежак посао, али неопходан ако желимо да успемо у иностранству. Јер препуштање овог посла у руке дистрибутера је за нас самоубиство за бренд, који неће имати шансе да буде третиран онако како заиста заслужује. То можемо само сами.

Наша медитеранска конкуренција улаже у међународна тржишта, чак купују производе од нас како би се интернационализовали, јер знају да је то једини начин да расте на одржив и разнолик начин.

Препуштајући све нашем унутрашњем тржишту и међународном рулету без професионалног плана бренда, осуђени сте на острацизам. Ако верујемо да имамо најбоље производе, морамо изаћи и доказати то свима својим оружјем. Али за ово морате уложити новац. И тамо се све руши. Брендови траже од нас времена да то урадимо. Које време? Да ли ће вам га конкуренција одобрити? Сваки дан који прође, ваш простор заузима конкуренција и не добијате га назад.

Интернационализација се не може брзо обавити. Али мора се донети одлука на које тржиште или тржишта се жели фокусирати. Европско тржиште је и даље велика непознаница за многе наше брендове и управо на то треба да се фокусирају. Али да бисте то урадили, морате уложити у квалитетну комуникацију, на нивоу квалитета производа и њиховог паковање. Зато што се не разуме да је један део урађен, а други није.

Погледајте нас као пример, Маде ин Спаин Гоурмет То није било у Европи, а то је било тржиште на које смо желели да дођемо. Имали смо производе и оно што смо урадили је приступ разним европским тржиштима као нпр Француска, Алеманиа, италиа, Белгија y Холандиа. као што? Па, улажући новац у позиционирање и садржај (наравно на њиховим језицима), и тако добијамо простор за који морамо да радимо сваки дан. Али оно што нам је дало су клијенти, и више клијената, које су желели квалитетне производе и саветодавну услугу која би их учинила поузданим. И то смо постигли.

Сада морамо да се приближимо продавницама и да им дамо савет да је квалитет наших гурманских производа врхунски и да њихови купци заслужују да их познају и уживају.

Повезани уноси: